Реч педагога и других

Читање књига – зашто је важно?

Читање наводи човека на размишљање, а када размишљамо користимо синапсе у мозгу, које временом јачају чинећи нас „паметнијим“. Читање пружа здраву основу, на којој су деца на прави начин изложена језику, звуцима, идејама, а понајвише причама. Кроз приче деца уче о моралним начелима, мерилима, прихватљивом понашању и структури нашег друштва. Приче их уче о животу и њихови млади умови се хране кроз читање.

Читање такође може да обогати нашу емоционалну интелигенцију. Тако деца кроз одређене приче уче о емоцијама и скали осећања која ће искусити током живота. Неке веома важне емоције могу да се усвоје читајући, као што су прилагођавање, оптимизам и емпатија.

При свакој следећој фази дечијег развоја садржај књига биће обимнији, развијаће се, баш као и начин на који читате вашем детету. Како дете све више овладава способношћу читања, тако све више шири свет око њега, као и у њему самом. Читање је од виталног значаја за појединца не само зато што утиче на развој интелигенције, већ и зато што подстиче машту – читање је најмоћнији стваралац маште. Као што је Алберт Ајнштајн једном рекао, „Логика ће вас одвесто од тачке А до тачке Б. Машта ће вас одвести било где“.Због чега је још важно да родитељи читају деци од малих ногу:

• На овај начин се ради на превенцији тешкоћа у читању.
• Радња књиге је тако у центру дететове пажње и извор је корисног и узбудљивог искуства.
• Проширује се речник најмлађих и њихово опште знање, јер то што прочитају могу да повежу са оним што виде и чују око себе.
• Када родитељи читају наглас, постају узор деци и преносе на њих љубав према књизи.
• Малишани се упознају са књижевним језиком, који се разликује од свакодневног, што је важно за образовање.
• Док слушају, деца маштају о људима, местима и ситуацијама које нису упознали и доживели.Читати треба онолико дуго колико деца желе да слушају. Не треба их присиљавати на слушање приче. С временом деца развијају концентрацију, па се време слушања приче само по себи продужава. Чак и 15 минута гласног читања током дана допринеће целокупном дететовом развоју.

Biblioterapija u našoj biblioteci

Knjige mogu uticati na detetovo ponašanje i način mišljenja, a pomažu i u rešavanju mnogih problema s kojima se svakodnevno suočavaju, bili oni manji ili veći. Imaju veliki terapijski učinak, te podstiču na raspravu, promišljanje i procenu mogućih rešenja. Moć biblioterapije je u tome što pomaže i savetuje.

Iz svega navedenog možemo zaključiti da biblioterapija predstavlja jednu od mogućih strategija koje motivišu učenike na čitanje. Kao deo predškolskog i školskog programa ona je razvojni alat koji ima moć da pomogne deci u razvijanju pažnje i ljubavi prema čitanju, što će im pomoći u kasnijem učenju. Biblioterapija koristi medij književnosti i jezika, te interpretiranjem misaonih, emocionalnih i fizičkih fenomena otkriva kako nastaju emocije u društvu, šta znače, kako koriste jezik i kako se ugrađuju u književno delo.

Učenici nižih razreda matične škole i IO Arapovac i Mirosaljci čiali su knjigu ,, Samo za tvoje uši“ Jasminke Petrović, a potom razgovarali o svojim strahovima. Zadatak je bio da ilustruju svoj strah i način kako se bore protiv njega. Uspešnost biblioterapije je očigledna i o tome svedoče crteži.

Допунска настава је вид наставе који је неоправдано запостављен од стране ученика, који је виде као тешкоћу, оптерећење и губљење времена. У циљу подизања свеси о значају похађања допунске наставе ове школске године направили смо план унапређења допунске наставе.  Радимо на едукацији како ученика, тако и родитеља. За њима не заостаје ни наставни кадар који је похађао семинар на ову тему. Информисаност о терминима допунске наставе унапредили смо тако што смо распоред часова додатне и допунске наставе поставили у свим учионицама, послати су на родитељске Вибер групе и постављен је на сајту школе.

На овом месту можете сазнати нешто о појму допунске наставе, његовом значењу и зашто је овај вид наставе толико битан за наше ученике. Поред тога увидећете колико нам је важна подршка родитеља, али и тешкоће на које наилазимо у пракси.

Шта је допунска настава?

Допунска настава представља подршку редовној настави и процесу учења ученика, а која за циљ има успешно напредовање ученика током редовне наставе.

Коме је намењена?

Ученицима који се суочавају са неким од изазова у савлађивању делова наставног плана и програма. Ученицима који имају слаба постигнућа из једног или више предмета, ученицима који су из разних разлога пропустили одређени део градива, као и ученицима који нису довољно мотивисани или немају адекватне услове за учење код куће.

Који су бенефити похађања допунске наставе?

Током допунске наставе примењује се другачији приступ у раду са ученицима, углавном је то индивидулани рада, један на један. Овај вид наставе базира се на приступу прилагођавања образовним потребама ученика, укључује разноврсне облике рада. Овај вид наставе омогућава ученицима да доживе успех, а самим тим да их мотивише да постигну циљ.

Систем подршке

Најзначајнији вид подршке видимо у родитељима. Посебну пажњу посветили смо информисању родитеља о значају похађања допунске наставе. Подршка родитеља је од изузетног значаја, јер је неопходно да и они разговарају са децом о овој теми и да их подстичу да похађају овај вид наставе. Након једног од одржаних родитељских састанака где се разговарало о овој теми, примећен је значај пораст похађања допунске наставе. Што говори у прилог томе да родитељи и те како могу подстаћи ученике да похађају овај вид наставе.

Тешкоће у реализацији допунске наставе

Највећа тешкоћа на коју наилазимо у реализацији овог вида наставе јесте незаинтересованост ученика. Односно, примећено је да ученици и ако су обавештени о потреби за похађањем овог вида наставе веома често је избегавају.

Да бисмо унапредили овај вид наставе поред интерне сарадње наставног кадра у школи, потребна нам је квалитетна сарадња како ученика, тако и родитеља. А све у циљу бољег знања и већег самопоуздања наших ученика.

Под менталним здрављем подразумева се стање благостања у коме појединац остварује своје потенцијале и способности, да може да се носи са нормалним животним изазовима и стресом, може да буде продуктиван и да доприноси заједници.

• Ментално здравље не представља одуство менталног поремећаја већ подразумева унапређење емоционалног и социјалног развоја појединца. Здравље представља комплетно физичко, ментално и социјално благостање, а не само одсуство болести и немоћ.

Значај менталног здравља

• Ментално здравље се односи на укупну физичку, емоционалну, психолошку и друштвену добробит особе.
• Ментално здравље утиче на то како људи мисле, осећају и делају.
• Добро ментално здравље помаже људима да доносе здраве изборе, остваре личне циљеве, развијају здраве односе и имају адекватне одговоре на стресне ситуације.
• Веза између менталног и физичког здравља, ума и тела и јединство емоција и физиологије (психонеуроимуноендокринологија – везе између мозга и имунолошког система: емоционална грађа појединца и његове реакције на дугорочни стрес могу да покрену физичке болести).
• Ментално здрави појединци оптимално уче и раде, могу да буду продуктивни и да доприносе заједници.

Ментални поремећај

• Ментлни поремећај је клинички значајан поремећај на когнитивном, емоционалном или понашајном нивоу, а обухвата низ стања са различитим симптомима.
• Угрожено или лоше ментално здравље није исто што и ментални поремећај и/или душевна болест.
• Менталне болести укључују много различитих стања, на пример, пост трауматски стресни поремећај (ПТСП), биполарни поремећај, шизофренију, генерализовани анксиозни поремећај, депресију.
• Особа може да има лоше ментално здравље и да нема дијагнозу менталног поремећаја или душевне болести.

Фактори који утичу на ментално здравље

Сва деца (као и одрасли) се у мањој или већој мери сусрећу са бројним изазовима који утичу на њихов развој, емоционалну стабилност, физичко здравље, социјалне односе и понашања у школском окружењу, учење и школска постигнућа.

Важно је да разумемо комплексност фактора и потенцијалних изазова  са којима се деца суочавају на:

• личном плану
• у свом породичном окружењу
• школи
• ширем социјалном контексту

Фактори ризика на личном нивоу

• Континуирани стрес и анксиозност
• Вршњачко насиље
• Усамљеност и одбацивање
• Депресија
• Сметње у развоју/инвалидитет
• Проблеми са пријатељима
• Алкохол, дрога
• Страх од насиља
• Страх од пандемије

Фактори ризика на нивоу породице

• Проблеми у породици
• Насиље
• Болест
• Финансијски проблеми
• Неприсутност
• Занемаривање
• Превисоки захтеви у односу да дете

Фактори ризика на ниову школе

• Слаба постигнућа
• Осуђивање од стране наставника и вршњака по било ком основу
• Дискриминација
• Превише ниска или превише висока очекивања
• Страх за безбедност, изложеност насиљу
• Неповерење у одрасле
• Напуштање школовања

ЗАБЛУДА 1: Ментално здраве особе никада не осећају емоционалне тегобе и/или проживљавају тешке тренутке и кризе.

ЧИЊЕНИЦА: Сматра се да особе које имају добро и/или очувано ментално здравље могу успешно да се носе и опораве од животних стресова, као и да могу да остваре испуњавајуће односе с другима и успешно да управљају својим осећајима, осећањима и понашањима. Међутим, то не значи да и оне не проживљавају тешке тренутке и понекад не доживљавају емоционалне тегобе и кризе.

ЗАБЛУДА 2: Проблеми са менталним здрављем су знак слабости; да је особа јача, не би имала проблеме менталног здравља. Потражити стручну помоћ такође одражава слабост или карактерну ману.

ЧИЊЕНИЦА: Проблеми с менталним здрављем немају никакве везе са слабошћу или недостатком снаге воље. Свако може да развије проблеме са менталним здрављем. То није стање које људи одлуче да имају или да немају. Препознавање потребе за прихватањем помоћи уколико се суочавамо са проблемима менталног здравља захтева велику снагу и храброст. Тражење и прихватање подршке и помоћи је знак отпорности, снаге, самосвести и одлучности. Разговор са стручном особом може да помогне у унапређењу личних потенцијала и бољем управљању властитим животом. На тај начин особа може да оствари квалитетније односе с другима и са самим собом, може да сагледа животне догађаје из различитих углова, може да открије своје предности, снаге и ресурсе и да утврдити подручја која може да побољша како би се лакше носила са свим животним успонима и падовима.

ЗАБЛУДА 3: Ништа не можемо да учинимо како бисмо побољшали своје ментално здравље и одржали лично задовољство и начине ношења са животним стресом.

ЧИЊЕНИЦА: Пуно је ствари које можемо да учинимо како бисмо одржали и/или побољшали своје ментално здравље, као што улажемо и у одржавање и побољшање нашег телесног здравља. Често не можемо да утичемо на неке од неповољних животних околности, али уз подршку можемо да развијамо нашу отпорност на стресне и неповољне животне околности, можемо да учимо, развијамо и мењамо начине на које реагујемо, како се осећамо и како мислимо о неповољним животним околностима. Учење социјалних и емоционалних вештина, рано тражење помоћи и подршке, развој подржавајућих, топлих односа у породици и пријатељских односа, позитивно школско окружење, здрави обрасци и животне навике су неки од фактора који доприносе заштити и унапређењу менталног здравља.

ЗАБЛУДА 4: Ако особа има проблем менталног здравља, то значи да особа има ниску интелигенцију.

ЧИЊЕНИЦА: Проблеми и болести менталног здравља као и физичке болести, могу да утичу на свакога, без обзира на интелигенцију и социоекономски статус. Проблеми менталног здравља нису повезани са степеном интелигенције.

ЗАБЛУДА 5: Лоше ментално здравље није велики проблем за децу и  тинејџере. Они само имају промене расположења узроковане хормоналним флуктуацијама и својим понашањем само желе да привуку пажњу.

ЧИЊЕНИЦА: Деца и тинејџери често имају промене расположења, али то не значи да поједини изазови по ментално здравље нису стварни. Деца и тинејџери развојно имају мање капацитете за саморегулацију и подршка је изузетно важна како би се развијали адаптибилност и отпорност/резилијентност. На глобалном нивоу, подаци показују да 14% адолесцената доживљава проблеме менталног здравља, а да половина свих проблема менталног здравља почиње до 14. године.

ЗАБЛУДА 6: Деца и адолесценти који постижу добар успех у школи, добијају добре оцене и имају пуно пријатеља неће имати проблеме са менталним здрављем јер немају разлога за то.

ЧИЊЕНИЦА: Анксиозност и депресија су учестали проблеми менталног здравља који произлазе из сложене интеракције социјалних, психолошких и биолошких фактора. Анксиозност и депресија могу да се јаве код свакога, а деца и млади који се добро сналазе у школи могу да осећају притисак да буду успешни, што може да узрокује тескобу и могу да имају изазове код куће или у вршњачком окружењу.

ЗАБЛУДА 7: Лоше родитељство узрокује проблеме са менталним здрављем код деце и адолесцената.

ЧИЊЕНИЦА: Многи фактори, укључујући сиромаштво, незапосленост и изложеност насиљу, миграцијама и другим неповољним околностима и догађајима, могу да утичу на добробит и ментално здравље деце, њихових породица и однос између њих. Не би требало кривити родитеље ако њихова деца имају проблеме са менталним здрављем. Важно је да их подржимо, едукујемо и охрабримо, јер играју кључну улогу у расту, развоју и опоравку своје деце од менталних болести.

Кључне поруке

• Ментално здравље може бити угрожено код сваког појединца, без обзира на социо-економски и образовни статус, пол, услове живота, степен интелигенције.
• Промоција значаја менталног здравља је важна за сваког појединца, не само за одређене категорије деце и становништва.
• Као и брига о физичком здрављу, тако и брига о менталном здрављу подразумева здраве навике и стилове живота.
• Важно је препознавање фактора ризика и раних знакова угрожености менталног здравља.
• Много је начина на које можемо да утичемо на унапређење менталног здравља: учење социјалних и емоционалних вештина; рано тражење помоћи и подршке; развијање подржљивог, топлог, сигурног, позитивног окружења.
• Школа има значајну посредну и непосредну улогу у препознавању фактора ризика, промоцији значаја подршке менталном здрављу, пружању директне подршке деци и породицама, и представља значајан ресурс и извор информација о другим доступним службама подршке на нивоу локалне заједнице.