Фина моторика је способност да се праве прецизни покрети руком уз задржавање добре координације између прстију и ока. Фина моторика се развија са узрастом – од неспретних покушаја детета да самостално користи кашику, покрети руку односно шаке временом постају прецизнији, све до момента када дете може да узме оловку и да је контролише, тако да успева да напише слова између две линије. Фина моторика је од суштинског значаја за писање што представља довољан разлог да се обрати пажња на развијање те вештине како у школи, тако и код куће. Ми смо овом проблему посветили по један час у млађим разредима. Ученици су од теста (пластелина) правили фигурице, облике, предмете и на тај начин вежбали су своје прстиће.
Како да проверите да ли ваше дете има развијену фину моторику?
Неколико активности за вежбање фине моторике:
- убацивање штапића, кликера у мале отворе на кутији;
- навлачење гумица на теглу или флашу;
- пребирање пасуља, пиринча;
- слагање слагалица;
- низање перлица на конац;
- закопчавање дугмића;
- хватање предмета са штипаљком;
- игре са тестом, пластелином;
- цепање и лепљење папирића на подлогу;
- сецкање маказама;
- откључавање и закључавање врата;
- затварање и отварање тегли, флаша, кутија;
- завијање и одвијање шрафова.
Читање књига – зашто је важно?
Читање наводи човека на размишљање, а када размишљамо користимо синапсе у мозгу, које временом јачају чинећи нас „паметнијим“. Читање пружа здраву основу, на којој су деца на прави начин изложена језику, звуцима, идејама, а понајвише причама. Кроз приче деца уче о моралним начелима, мерилима, прихватљивом понашању и структури нашег друштва. Приче их уче о животу и њихови млади умови се хране кроз читање.
Читање такође може да обогати нашу емоционалну интелигенцију. Тако деца кроз одређене приче уче о емоцијама и скали осећања која ће искусити током живота. Неке веома важне емоције могу да се усвоје читајући, као што су прилагођавање, оптимизам и емпатија.
При свакој следећој фази дечијег развоја садржај књига биће обимнији, развијаће се, баш као и начин на који читате вашем детету. Како дете све више овладава способношћу читања, тако све више шири свет око њега, као и у њему самом. Читање је од виталног значаја за појединца не само зато што утиче на развој интелигенције, већ и зато што подстиче машту – читање је најмоћнији стваралац маште. Као што је Алберт Ајнштајн једном рекао, „Логика ће вас одвесто од тачке А до тачке Б. Машта ће вас одвести било где“.Због чега је још важно да родитељи читају деци од малих ногу:
- На овај начин се ради на превенцији тешкоћа у читању.
- Радња књиге је тако у центру дететове пажње и извор је корисног и узбудљивог искуства.
- Проширује се речник најмлађих и њихово опште знање, јер то што прочитају могу да повежу са оним што виде и чују око себе.
- Када родитељи читају наглас, постају узор деци и преносе на њих љубав према књизи.
- Малишани се упознају са књижевним језиком, који се разликује од свакодневног, што је важно за образовање.
- Док слушају, деца маштају о људима, местима и ситуацијама које нису упознали и доживели.Читати треба онолико дуго колико деца желе да слушају. Не треба их присиљавати на слушање приче. С временом деца развијају концентрацију, па се време слушања приче само по себи продужава. Чак и 15 минута гласног читања током дана допринеће целокупном дететовом развоју.
Biblioterapija u našoj biblioteci
Knjige mogu uticati na detetovo ponašanje i način mišljenja, a pomažu i u rešavanju mnogih problema s kojima se svakodnevno suočavaju, bili oni manji ili veći. Imaju veliki terapijski učinak, te podstiču na raspravu, promišljanje i procenu mogućih rešenja. Moć biblioterapije je u tome što pomaže i savetuje.
Iz svega navedenog možemo zaključiti da biblioterapija predstavlja jednu od mogućih strategija koje motivišu učenike na čitanje. Kao deo predškolskog i školskog programa ona je razvojni alat koji ima moć da pomogne deci u razvijanju pažnje i ljubavi prema čitanju, što će im pomoći u kasnijem učenju. Biblioterapija koristi medij književnosti i jezika, te interpretiranjem misaonih, emocionalnih i fizičkih fenomena otkriva kako nastaju emocije u društvu, šta znače, kako koriste jezik i kako se ugrađuju u književno delo.
Učenici nižih razreda matične škole i IO Arapovac i Mirosaljci čiali su knjigu ,, Samo za tvoje uši“ Jasminke Petrović, a potom razgovarali o svojim strahovima. Zadatak je bio da ilustruju svoj strah i način kako se bore protiv njega. Uspešnost biblioterapije je očigledna i o tome svedoče crteži.