Како деца треба да остану у средишту друштвених настојања да буду за-штићена, здрава и срећна, да живе у подстицајном и сигурном окружењу у коме могу да остваре максимум својих потенцијала, не треба заборавити на права деце на културу и игру, што је дефинисано и Конвенцијом о правима де-тета УН. Дечија недеља, као највећа национална манифестација за заштиту и промоцију дечијих права идеална је прилика да се култури и игри за децу ука-же заслужени значај у најбољем интересу развоја сваког детета.
Стога ће ове године, Дечија недеља бити обележена под слоганом:
„Имам право да се играм, да се смејем, маштам, стварам —
и у бољи свет претварам!“
Дечија недеља није само најрадоснија седмица у години – она је и друштве-но огледало. Ова манифестација већ девет деценија има дубоко укорењену ми-сију: да скрене пажњу јавности на значај детињства, положај деце у друштву и потребу за сталним унапређењем услова у којима деца расту, уче, развијају се и сазревају.
Обележава се сваког октобра, под покровитељством Министарства за
бригу о породици и демографију, а препознају је све кључне институције – од школа и културних установа, до система социјалне и здравствене заштите. Од 1934. године, када је први пут обележена, па до данас, Дечија недеља је
прошла дуг пут – од симболичне манифестације до националног покрета
за права детета, покретача и доносиоца промена. На предлог организације Пријатељи деце Србије од 1987. године је уведена у Закон о друштвеној бризи о деци, а од 2018. и у Закон о финансијској подршци породицама са децом.
Једна од највећих вредности Дечије недеље јесте активно учешће деце,
свих узраста и могућности. Деца током ове недеље добијају простор да искажу своје ставове, поделе мишљења, укажу на проблеме и представе своја знања, таленте и вештине. Управо кроз њихов глас, ова манифестација добија свој пуни значај. Пуна партиципација деце подстиче свест о важности пружања једнаких шанси за свако дете, без обзира на њихово порекло, здравстве-но стање, социјални статус или окружење у ком одрастају. Тако се гради друштво које препознаје значај толеранције, инклузивности, различитости и одговорности свих нас у креирању подстицајног окружења за здрав развој сваког детета.
Неопходно је да се деца не посматрају као објекти заштите, већ као носиоци
права – као личности у развоју чији се потенцијал мора неговати и подржати. У том контексту, култура, уметност и игра не смеју се третирати као луксуз или
споредне активности. Напротив, оне су кључне компоненте здравог и урав-нотеженог одрастања. Културно изражавање гради самопоуздање, осећај припадности и личног идентитета, истовремено развијајући интеркултурално разумевање и моралне вредности. Уметност и игра негују емпатију, социјалне вештине, тимски дух и креативност. Игра подстиче дете на истраживање све-та, развија пажњу и моторику, док култура отвара простор за слободу мисли и лични израз.
Све ове области, које се често недовољно вреднују, представљају не-одвојив део емоционалног, когнитивног, социјалног и физичког развоја детета. Зато је улога друштва – државе, институција, родитеља, наставника, културних радника, али и свих грађана – да препознају и подрже ове процесе.
Дечија недеља нас сваке године подсећа и опомиње: будућност друштва за-виси од квалитета одрастања данашње деце. То није само прилика за радост, игру и дружење, већ и тренутак да се осврнемо на постигнуте резултате, али и на изазове у области заштите дечијих права.
Дечија недеља, као најзначајнија национална манифестација посвећена
остваривању дечијих права, пружа савршену прилику за промоцију значаја со-лидарности и емпатије као кључних принципа за остваривање права детета у нашем друштву.
Стога су циљеви ,,Дечије недеље”:
– скретање пажње најшире јавности на права и потребе деце;– указивање на одговорност коју породица, школа, држава и њене инсти-туције имају у заштити деце, и остваривању њихових права;– презентација до сада постигнутих резултата;– указивање на примере добре праксе и проблеме у остваривању права
деце;
– подстицање интерсекторске сарадње у стварању услова за поштовање
права, и оптимални развој сваког детета;– промоција активног учешћа деце у доношењу одлука које се њих тичу;– покретање иницијатива и нових акција које доприносе побољшању по-ложаја деце у Републици Србији, и остваривању њихових права;– скретање пажње деци на њихова права и одговорности, важност дру-жења, неговања бриге, подршке и љубави не само за своје најмилије и пријатеље, него за сваког човека и живо биће, јачање вршњачке и међу-генерацијске солидарности и комуникације.
Стога ће ове године, Дечија недеља бити обележена под слоганом:
„Имам право да се играм, да се смејем, маштам, стварам —
и у бољи свет претварам!“
Дечија недеља није само најрадоснија седмица у години – она је и друштве-но огледало. Ова манифестација већ девет деценија има дубоко укорењену ми-сију: да скрене пажњу јавности на значај детињства, положај деце у друштву и потребу за сталним унапређењем услова у којима деца расту, уче, развијају се и сазревају.
Обележава се сваког октобра, под покровитељством Министарства за
бригу о породици и демографију, а препознају је све кључне институције – од школа и културних установа, до система социјалне и здравствене заштите. Од 1934. године, када је први пут обележена, па до данас, Дечија недеља је
прошла дуг пут – од симболичне манифестације до националног покрета
за права детета, покретача и доносиоца промена. На предлог организације Пријатељи деце Србије од 1987. године је уведена у Закон о друштвеној бризи о деци, а од 2018. и у Закон о финансијској подршци породицама са децом.
Једна од највећих вредности Дечије недеље јесте активно учешће деце,
свих узраста и могућности. Деца током ове недеље добијају простор да искажу своје ставове, поделе мишљења, укажу на проблеме и представе своја знања, таленте и вештине. Управо кроз њихов глас, ова манифестација добија свој пуни значај. Пуна партиципација деце подстиче свест о важности пружања једнаких шанси за свако дете, без обзира на њихово порекло, здравстве-но стање, социјални статус или окружење у ком одрастају. Тако се гради друштво које препознаје значај толеранције, инклузивности, различитости и одговорности свих нас у креирању подстицајног окружења за здрав развој сваког детета.
Неопходно је да се деца не посматрају као објекти заштите, већ као носиоци
права – као личности у развоју чији се потенцијал мора неговати и подржати. У том контексту, култура, уметност и игра не смеју се третирати као луксуз или
споредне активности. Напротив, оне су кључне компоненте здравог и урав-нотеженог одрастања. Културно изражавање гради самопоуздање, осећај припадности и личног идентитета, истовремено развијајући интеркултурално разумевање и моралне вредности. Уметност и игра негују емпатију, социјалне вештине, тимски дух и креативност. Игра подстиче дете на истраживање све-та, развија пажњу и моторику, док култура отвара простор за слободу мисли и лични израз.
Све ове области, које се често недовољно вреднују, представљају не-одвојив део емоционалног, когнитивног, социјалног и физичког развоја детета. Зато је улога друштва – државе, институција, родитеља, наставника, културних радника, али и свих грађана – да препознају и подрже ове процесе.
Дечија недеља нас сваке године подсећа и опомиње: будућност друштва за-виси од квалитета одрастања данашње деце. То није само прилика за радост, игру и дружење, већ и тренутак да се осврнемо на постигнуте резултате, али и на изазове у области заштите дечијих права.
Дечија недеља, као најзначајнија национална манифестација посвећена
остваривању дечијих права, пружа савршену прилику за промоцију значаја со-лидарности и емпатије као кључних принципа за остваривање права детета у нашем друштву.
Стога су циљеви ,,Дечије недеље”:
– скретање пажње најшире јавности на права и потребе деце;– указивање на одговорност коју породица, школа, држава и њене инсти-туције имају у заштити деце, и остваривању њихових права;– презентација до сада постигнутих резултата;– указивање на примере добре праксе и проблеме у остваривању права
деце;
– подстицање интерсекторске сарадње у стварању услова за поштовање
права, и оптимални развој сваког детета;– промоција активног учешћа деце у доношењу одлука које се њих тичу;– покретање иницијатива и нових акција које доприносе побољшању по-ложаја деце у Републици Србији, и остваривању њихових права;– скретање пажње деци на њихова права и одговорности, важност дру-жења, неговања бриге, подршке и љубави не само за своје најмилије и пријатеље, него за сваког човека и живо биће, јачање вршњачке и међу-генерацијске солидарности и комуникације.
